Šta su hemijski removeri za uklanjanje trajne šminke?

U svetu trajne šminke izraz „hemijski removeri“ zvuči impresivno, ali šta on zapravo znači?

Hemijski removeri nisu nova inovacija u industriji lepote, ali je njihova primena u trajnoj šminki i dalje obavijena velom tajne.
Mnogi PMU majstori ih vide kao čarobno rešenje koje može da ispravi svaki problem sa loše urađenom trajnom šminkom ili tetovažom. Međutim, vreme je da se ovaj mit razbije: u hemijskim removerima nema ničeg čarobnog. To su agresivni hemijski rastvori koji mogu da sadrže kiseline, baze ili fiziološke (slane) rastvore, a namenjeni su da pojačaju traumu koju nanosi igla majstora.

Proces hemijskog uklanjanja trajne šminke ovakvim removerima podrazumeva kombinaciju mehaničke i hemijske traume kože. Mehaničku traumu izaziva igla, slično tehnici koja se koristi za nanošenje trajne šminke ili tetovaža. Mašinice za tetoviranje ili za trajnu šminku koriste se za nanošenje traume koži, kako bi hemijski remover mogao da prodre u tkivo.

Hemijska trauma je, s druge strane, direktno povezana sa vrstom korišćenog hemijskog removera — kiselim, alkalnim ili fiziološkim — i sa stepenom njegove agresivnosti. Raspon delovanja veoma se razlikuje: od minimalnog pojačanja, tipičnog za fiziološke hemijske removere, do izuzetno agresivnog delovanja kiselih removera sa pH 1–2 ili alkalnih hemijskih removera sa pH 13–14.

Ovo kombinovano oštećenje kože dovodi do delimičnog razaranja tkiva, pri čemu se čestice pigmenta izbacuju zajedno sa nekrotičnim tkivom. Zapaljenje u ovom procesu ima ključnu ulogu, jer privlači ćelije imunog sistema u oštećeno područje, a one tokom zapaljenske reakcije pomažu daljem uklanjanju čestica pigmenta.

Što je delovanje na kožu agresivnije, to je zapaljenje jače, a tetovaža ili trajna šminka uklanja se putem oštećenja i nekroze tkiva. Međutim, majstori često ne shvataju opasnost od primene hemijskih removera bez potpunog razumevanja njihove agresivnosti. Oni rizikuju da hodaju po tankoj liniji između uklanjanja pigmenta i očuvanja zdrave kože i mogu da izazovu teška oštećenja i ožiljke.

Čak i unutar određene grupe hemijskih removera, na primer kiselih, postoje značajne razlike u agresivnosti, sastavu, koncentraciji kiseline i pH vrednosti. Mnogi majstori ne znaju koja je pH vrednost removera koji koriste, što dovodi do grešaka i teških komplikacija. Sa alkalnim removerima situacija je još gora — teže ih je kontrolisati i mogu da imaju pH do 13–14, što je uporedivo sa sredstvom za odčepljivanje odvoda. Alkalni removeri mogu da razaraju tkivo kolikvacionom nekrozom, zbog čega je teško upravljati dubinom i intenzitetom njihovog delovanja.

Zaključno, hemijski removeri nisu čarobno rešenje; to su sredstva koja pojačavaju traumu kože u nadi da će se pigment izbaciti zajedno sa nekrotičnim tkivom, a koža očistiti kroz zapaljensku reakciju imunog sistema. Pozivam sve PMU majstore da se prema hemijskim removerima odnose sa najvećim oprezom. Upoznajte mehanizme njihovog delovanja, razumite njihovu agresivnost, sastav, koncentracije i pH vrednosti i primenjujte ih promišljeno u praksi.

Na ovu temu postoji još jedan članak: Hemijski removeri za uklanjanje trajne šminke: mitovi i istina