Tetovaža i epiduralna anestezija na porođaju: razbijamo mit

Danas je na dnevnom redu važno pitanje: da li se epiduralna anestezija može uraditi na mestu gde je tetovaža?

Čak i ako niste trudni i niste lekar, pročitajte ovaj članak, jer je tema direktno povezana sa zdravljem ljudi i sa stručnošću lekara!

Tokom porođaja posebno je važno odmeriti sve rizike i odluke donositi objektivno. Nažalost, to nije uvek tako.

Sada ćemo govoriti o zabludi koja je bez pravog razloga izložila stresu čitavu generaciju porodilja...

1. Kako je sve počelo i kakve veze imaju tetovaže

Još početkom 2000-ih postavljeno je pitanje da li se epiduralna anestezija (u daljem tekstu EA) može bezbedno primeniti u predelu tetovaže na donjem delu leđa. Brinuo je jedan rizik: pigment bi mogao da dospe u kičmeni kanal zajedno sa sadržajem igle za punkciju.

To je dovelo do mera predostrožnosti i do mišljenja da EA treba isključiti kod porodilja sa tetovažom na donjem delu leđa.

Epiduralna anestezija je metoda ublažavanja bola koja se često primenjuje na porođaju. Ona uklanja osećaj samo u određenom delu tela.

Godine 2002. dvoje kanadskih anesteziologa, Douglas i Swenerton, objavili su članak „Epidural anesthesia in three parturients with lumbar tattoos: a review of possible implications“. U istraživanju su učestvovale 3 žene koje su na porođaju dobile EA.

Ne želim da vas zatrpavam zbunjujućim oznakama, pa evo slike na kojoj su prikazani različiti delovi kičme:

Dakle, prva žena je imala tetovažu preko područja T12–S1 i dobila je dve doze EA na nivou L2–L3.

Tetovaža druge žene bila je na nivou L4–L5, a ona je dobila dozu EA u prostoru L2–L3.

Treća žena je imala tetovažu preko celih leđa, a kateter za EA uveden je kroz nju.

Nijedna pacijentkinja nije prijavila nikakve komplikacije.

Ipak, Douglas i Swenerton bili su zabrinuti zbog teorijskog rizika da se pri uvođenju igle pigment iz tkiva prenese u kičmenu moždinu. U tom slučaju potencijalno imunogeni pigment tetovaže mogao bi da izazove zapaljenje ovojnica kičmene moždine i neurološke komplikacije.

Ali autori su u zaključcima bili krajnje oprezni i napisali su da „ne znamo“ da li „uvođenje epiduralne ili spinalne igle kroz tetovažu može da izazove dugoročne probleme“.

2. Jedinstven slučaj problema posle EA

Kao odgovor na taj članak, jedan kanadski anesteziolog opisao je slučaj 34-godišnje porodilje sa tetovažom preko celog donjeg dela leđa. Nekoliko sati posle EA na nivou L2–L3 pojavili su se „pečenje“ i „bol“, bez ikakvog zapaljenja kože.

Simptomi su se povukli u roku od 24 sata bez komplikacija. Autor je posumnjao da je tkivo sa pigmentom iz tetovaže uzrok dubljeg nadražaja lumbalnog tkiva.

Douglas i Swenerton su odgovorili da je bolnost najverovatnije posledica modrice od uvođenja epiduralne igle, što se viđa i kod žena bez tetovaža.

Navedeni izveštaj i dalje je jedina „komplikacija“ ikada zabeležena posle EA kroz tetovažu.

S vremenom je pompa oko ove teme rasla: na nekim internet forumima pacijentkinje su se žalile da su odbijene za EA zbog tetovaže na donjem delu leđa.

Godine 2006. francuski anesteziolozi objavili su nezvanične „preporuke“ o tome kako uraditi EA kada postoji tetovaža na donjem delu leđa. Predložili su:

• da se punkcija pokuša van tetoviranog područja, birajući prostor iznad ili ispod njega;

• da se koristi lateralni pristup ili da se izabere netetovirano mesto unutar same tetovaže;

• da se pre uvođenja igle u tetovirano područje napravi mali rez na koži uz lokalnu anesteziju.

3. Kako je građena tetovirana koža

Ukratko ću objasniti kako se koža obnavlja posle tetoviranja:

Pigment unet u epidermis tokom procedure postepeno se proređuje kako se površinski slojevi tkiva ljušte. Usled regeneracije epidermis potpuno gubi pigment, pa je njegovo prisustvo u „jezgru“ ovog tkiva malo verovatno.

U dermisu najveći deo pigmenta preuzimaju makrofagi, koji migriraju u limfne čvorove. Čestice mastila koje ostaju uglavnom su unutarćelijske: nalaze se u tim istim makrofagima i u fibroblastima.

Ako igla i zahvati te čestice, pigment će najverovatnije biti unutarćelijski, a ne slobodan. Nijedna ćelija epidermisa koju igla dotakne tokom EA sigurno neće sadržati nimalo pigmenta!

4. Da li je za EA na tetoviranom području potreban rez na koži?

Anesteziolozi su predložili sledeće: ako ne postoji način da se tetovirano područje zaobiđe, treba napraviti rez na tetoviranoj koži. Međutim, nema dokaza da to smanjuje verovatnoću da pigment dospe u sadržaj igle za punkciju.

Štaviše, pigment tetovaže nalazi se u dermisu. To znači da pravilan rez mora da ide sve do potkožnog masnog tkiva. Anesteziolog mora biti potpuno siguran u mesto reza pre nego što uvede spinalnu iglu. Ako rez nije dovoljno dubok, rizik od zahvatanja pigmenta raste!

5. Vreme je za statistiku! Kako su anesteziolozi pristupali EA na tetoviranom području?

Samo je nekoliko retkih istraživanja ispitivalo stvarne pristupe i stavove anesteziologa prema izvođenju EA kod porodilja sa tetovažom na donjem delu leđa.

U maloj britanskoj anketi iz 2007. godine Shanbhag i Chilvers su utvrdili da bi 65% anesteziologa uradilo epiduralnu anesteziju u uobičajenom međuprostoru čak i ako se tamo nalazi tetovaža. Istovremeno, skoro polovina (45%) rekla je da bi, kada bi mogla da bira, ipak pokušala da izbegne tetoviranu kožu. Drugim rečima, većina ne vidi tetovažu kao prepreku, ali mnogi po navici biraju čistu kožu kada je ima.

Veće portugalsko istraživanje sa 162 anesteziologa pokazalo je sledeće rezultate...

57%

anesteziologa već se susrelo sa ovom situacijom

60%

bi radije uradilo EA na NEtetoviranoj koži

6%

anesteziologa odbilo je da uradi EA kroz tetovirano područje

Među onima koji se nikada nisu susreli sa takvim slučajem, 74,3% anesteziologa uradilo bi EA kod žene sa tetovažom na donjem delu leđa. Od toga bi 67,2% to uradilo u prostoru bez mastila, a 7,1% bi izabralo samo tetovirano područje.

Vredi napomenuti da se mišljenje ove grupe zasnivalo na subjektivnoj proceni.

Godine 2008. anketirana su 54 anesteziologa u francuskom regionu Langedok-Rusijon. Njih 57% uradilo bi EA kroz tetovažu, a 39% bi odbilo. Među razlozima za odbijanje bili su rizik od „migracije“ pigmenta (66%) i obična opreznost (43%), a samo dve trećine onih koji su odbili ponudilo bi ženi alternativu za EA.

Anesteziološkinje su češće od svojih muških kolega izražavale negativno mišljenje o tetovažama. Takođe su češće odbijale EA porodilji sa tetovažom na donjem delu leđa.

6. Odličan članak! Pa kakav je zaključak?

Do 2020. godine, 18 godina posle objavljivanja članka Douglasa i Swenertona, nisu pronađene nikakve uverljive komplikacije.

Vredi napomenuti da tetovaže na donjem delu leđa gube na popularnosti: nisu u modi kao pre 20 godina. Danas mlade porodilje ređe imaju takve tetovaže.

Dakle, presuda: ako je tetovaža na donjem delu leđa zdrava i nije zapaljena, ne bi trebalo da brine akušerske anesteziologe, a kamoli da bude razlog da odbiju EA na porođaju.

Nema rizika pri izvođenju EA u predelu zdrave, potpuno zarasle tetovaže!

U nastavku sam priložio postupak kada porodilja ima tetovažu na donjem delu leđa:

Može li se zona tetovaže zaobići?

DaNe

Odlično! Razbili smo još jedan mit vezan za tetovaže. Sada razumete kako je građena tetovirana koža i obogatili ste svoje stručno znanje ;)

Argumenti u ovom članku naučno su utemeljeni i potkrepljeni istraživanjima, a materijal se zasniva na izvoru „Tattoo and epidural analgesia: Rise and fall of a myth“, Nicolas Kluger, Jean-Christian Sleth, Presse Med 49 (2020) 104050.